Plivanje i potrošnja kalorija

U savremenom društvu ljudi sve više praktikuju sedataran način života koga karakteriše smanjenje nivoa fizičke aktivnosti, koja negativno utiče na zdravlje. Kao posledica sedatarnog načina života i neadekvatne ishrane, putem koje čovek unese više kalorija nego što mu je potrebno, dolazi do razvoja brojnih bolesti. 

Zbog toga ne čudi činjenica da se povećava trend pojave gojaznosti, hipertenzije i kardiovaskularnih poremećaja koji nastaju usled nedostatka fizičke aktivnosti i neadekvatne ishrane. Posebno, za one koji su stariji od 50 godina, sprečavanje i lečenje poremećaja zdravlja postaje još izazovnije, a sama pojava može biti fatalna.

getty_459214425_259091

U današnjoj generaciji, prosečan životni vek pojedinca može se lakše produžiti zbog razvoja savremene medicine i tehnologije. Osim toga, stanovništvo koje stari, takođe, brzo raste. Da bi se održalo zdravo telo čak i kada čovek ostari, sve više se naglašava važnost upravljanja zdravljem u srednjim godinama kao primarne protivmere. 

Period srednjih godina je vreme kada ljudi prolaze kroz najvišu pa u najnižu tačku fizičkog razvoja. Uglavnom primećeno kod žena srednjih godina, smanjena je količina mišića koje imaju, a njihov bazalni metabolizam je smanjen zbog neravnoteže hormona i nedostatka vežbanja. 

Kada se ravnoteža ovog fizičkog sastava naruši, mišićna snaga se smanjuje i izaziva sarkopeniju. Pored toga, povećanje telesne mase dovodi do gojaznosti. Takođe, ne sme se zanemariti ni značaj adekvatne fizičke aktivnosti, vežbanja i ishrane kod dece. Redovna fizička aktivnost tokom perioda detinjstva i adolescencije značajno redukuje faktore rizika za razvoj masovnih hroničnih nezaraznih oboljenja u odraslom dobu, pomaže u pravilnom razvoju muskulo-skeletnog sistema, zdravog kardiovaskularnog sistema, neuromišićnog sistema (koordinacija i kontrola pokreta) i smanjuje rizik od pojave gojaznosti.

Plivanje kao fizička aktivnost

Jedna od mogućnosti upražnjavanja fizičke aktivnosti, a koja je dosta popularna i ima brojne
zdravstvene koristi je plivanje. Od svog nastanka, plivanje je postalo svetski poznat sport. Pored
toga što je poznat i popularan sport, plivanje je i jedan od fizički najzahtevnijih sportova za
takmičenje i treniranja. Tokom sat vremena treninga plivanja možete sagoriti više stotina, pa čak
i preko hiljadu kalorija.
Međutim, preko nego što krenemo sa pričom o potrošnji kalorija tokom plivanja, potrebno je
objasniti šta su to kalorije i koje su to energetske potrebe organizma čoveka.

Šta su to kalorije?

Organizam zadovoljava dnevne  energetske potrebe unosom hranljivih materija (belančevina, masti, ugljenih hidrata i dr.). Razlaganjem ovih složenih materija stvara se visokoenergetsko jedinjenje adenozin trifosfat, koji omogućava da organizam koristi energiju dobijenu iz hrane. Sagorevanjem jednog grama lipida stvara se 9,3 kcal, a sagorevanjem jednog grama ugljenih hidrata ili belančevina 4,1 kcal.

Energetske potrebe organizma

Ukupne energetske potrebe organizma određene su energetskim rashodima. Optimalna ishrana podrazumeva da postoji ravnoteža u organizmu između energetskih potreba i energetskih rashoda. Energetski rashodi su određeni energijom neophodnom za:

  • odvijanje svih funkcija organizma u bazalnim uslovima,
  • energijom potrebnom za rad muskulature, odnosno za fizičku aktivnost,
  • energijom potrebnom za varenje i usvajanje hrane i
  • energijom potrebnom za održavanje stalne telesne temperature.

Kako se utvrdjuje energetski rashod?

Energetski rashod se može utvrditi direktnom i indirektnom kalorimetrijom. Energija potrebna za bazalni metabolizam obezbeđuje nesmetano funkcionisanje svih vitalnih funkcija u stanju potpunog mirovanja, pri neutralnoj temperaturi okoline.  Merenja se vrše u ležećem položaju sa zatvorenim očima (ili pri spavanju), bez energije potrebne za varenje hrane (najčešće se merenja sprovode 12-18 časova nakon uzimanja obroka), u termoneutralnoj sredini, bez većih mentalnih i emocionalnih dešavanja. Zbog teškoća u tehničkom izvođenju, u rutinskom radu se procena količine potrebne energije za bazalni metabolizam izjednačava sa energijom potrebnom za stanje mirovanja (eng. resting metabolic rate ili RMR). 

Ova energija predstavlja, kod odraslog čoveka uglavnom najveći energetski rashod (60% i više), a zavisi od:

  • veličine i sastava tela (razvijeno potkožno masno tkivo smanjuje bazalni metabolizam, dok razvijeno mišićno tkivo povećava bazalni metabolizam).
  • uzrasta (energija potrebna za stanje mirovanja opada sa starenjem),
  • pola (muškarci imaju višu stopu bazalnog metabolizmaod žena iste starosti i u istim uslovima života),
  • funckije tiroideje,
  • aktivnosti simpatičkog nervnog sistema,
  • klimatskih faktora (niska spoljašnja temperatura može da poveća bazalni metabolizam i do 20 %),
  • san smanjuje bazalni metabolizam,
  • trudnoća povećava bazalni metabolizam (naročito posle petog meseca trudnoće),
  • unos povećane količine belančevina povećava bazalni metabolizam (zbog specifičnog dinamskog dejstva hrave).

Bazalni metabolizam je povećan i kod nekih patoloških stanja:

  • febrilnost,
  • hipertireoza,
  • stanje straha, nemira i uzbuđenja,
  • povećano lučenje polnih hormona i dr.

Bazalni metabolizam je smanjen kod:

  • dugotrajnog gladovanja,
  • hipotireoze,
  • hipotermije,
  • adrenalektomije,
  • anestezije koja duže traje i dr.
Kraul plivanje 2

Formula za izračunavanje bazalnog metabolizma

U današnje vreme se bazalni metabolizam izračunava putem formula. Najpoznatija formula, koju su još 1919. godine dali Haris i Benedikt, po njima je i dobila ime i zove se Haris- Benediktov metod određivanja. Metod se i danas često koristi jer je jednostavan, uzima u obzir pol, godine (G), telesnu visinu u cm (TV) i telesnu masu u kilogramima (TM):

  • za muškarce:

BM (kcal/dan)= 66,47 + (13/75 x TM) + (5/O x TV) – (6/76 x G)

  • za žene:

BM (kcal/dan) = 65,51 + (9,56 x TM) + (l/85 x TV) – (4,68 x G).

U današnje vreme su u široj upotrebi i preporučuju se formule koje je dala WHO , a koje uzimaju u obzir pol, godine i telesnu masu (TM) u kilogramima.

Tabela 1. Vrednost BM za muškarce i žene prema starosti

Energija potrebna za fizičku aktivnost

Energija potrebna za fizičku aktivnost (EFA) učestvuje, najčešće, u energetskom rashodu sa 20-40%. Određena je vrstom, intenzitetom i trajanjem fizičke aktivnoti. Često je veoma varijabilna u životu jedne individue, a razlike među pojedincima su takođe izrazite. Ukoliko je fizička aktivnost veoma velika, ovaj energetski rashod može biti i znatno veći od energije potrebne za bazalni metabolizam.

Fizička aktivnost svake individue ima dnevne ili sezonske varijacije, te je neophodno dobro poznavati način života pojedinca pri proceni potrebne dnevne energije. Energija potrebna za rad i druge fizičke i dnevne aktivnosti, rastu uporedo sa težinom rada i značajan su činilac ukupne potrošnje energije. Ukupna dnevna energetska potrošnja može biti izrazito veća nego što su bazalne potrebe u miru, zavisno od tipa i trajanja fizičkih aktivnosti, bilo da se radi o profesionalnim ili ostalim vidovima fizičkog angažovanja u toku dana.

Ukoliko način života nije dovoljno poznat, energetske dnevne potrebe se mogu odrediti jednostavnim svrstavanjem fizičke aktivnosti u jednu od tri grupe (prema preporukama W.H.O.): laki, srednje teški, teški fizički rad.

Energetska potrošnja za fizičku aktivnost (Physical Activity Level –PAL) sastoji se od različitih aktivnosti koje se predstavljaju kao indeks fizičke aktivnosti (Physical Activity Ratio – PAR) i obuhvataju energiju potrebnu za mirovanje u krevetu (san i odmor), aktivnost (tabela 2).

Tabela 2. Koeficijent fizičkih aktivnosti

Termički efekat hrane

Termički efekat hrane (specifično dinamičko dejstvo hrane) predstavlja utrošak energije potrebne za procese unosa, digestije, apsorpcije, transporta, metabolizma i magacioniranja hrane. Ovaj energetski rashod učestvuje sa približno 10% ukupnog energetskog rashoda, a zavisi, pre svega od vrste i količine hranljivih materija koje se unose putem hrane.

Energija koja se troši na digestiju, apsorpciju, transport i metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti dostiže maksimalne vrednosti 30 do 90 minuta nakon obroka, zavisno od veličine i sastava obroka, i  traje i do 4 do 6 sati nakon unosa hrane. 

Najveći termički efekat javlja se pri unosu hrane bogate proteinima (15 do 25%), dok je termički efekat ugljenih hidrata (5-10%) i masti (3-5%) manji. Smatra se da redovna fizička aktivnost povećava termički efekat hrane unete neposredno pre i tokom vežbanja.

Utrošak kalorija na zagrevanje organizma

Organizam čoveka je homeoterman u rasponu spoljašnje temperature od 0 do + 400 stepeni Celzijusovih. Izvan ovih vrednosti termička homeostaza se održava zahvaljujući procesima produkcije toplote, pre svega bazalnim metabolizmom, termogenetskim metabolizmom uz učešće hormona (tiroidnog, kateholamina), mišićnom aktivnošću i specifičnim dinamskim delovanjem unete hrane.  Osim procesa stvaranja toplote (termogeneze) veliki značaj u održavanju telesne temperature imaju i procesi odavanja toplote (termolize). Procesi termogeneze i termolize stoje pod kontrolom termoregulacionog centra u hipotalamusu. Pod energijom potrebnom za održavanje stalne telesne temperature, podrazumeva se utrošak energije potreban da bi se organizam prilagodio promenjljivim uslovima spoljašnje sredine. Ovaj energetski rashod učestvuje sa 10-15% u ukupnom energetskom rashodu, a zavisi prvenstveno od:

  • temperature prostorije u kojoj boravi čovek,
  • unosa hrane,
  • emocionalnih stresova i dr.

Potrošnja kalorija tokom plivanja

Sada kada smo se upoznali sa energetskim potrebama organizma, možemo govoriti o potrošnji kalorija tokom plivanja. Brzina kojom vaše telo sagoreva kalorije za energiju je poznata kao Vaš metabolizam. Kada vežbate, Vaš metabolizam se povećava. Koliko ovo ima efekta i koliko dugo traje zavisi od niza faktora uključujući Vaš pol, telesnu građu i aktivnost kojom se bavite.

Osoba od 70 kilograma će sagoreti otprilike 400 kalorija tokom jednosatnog plivanja umerenim tempom i 700 snažnim. Osoba od 90 kilograma  koja se bavi istim aktivnostima sagorela bi između 530 i 900 kalorija na sat. Osoba od 110 kilograma mogla bi da izgori između 630 i 1.110 kalorija. Ove brojke ne važe za sve. Broj kalorija koje sagorevate kada plivate zavisi od faktora koji uključuju:

  • trajanje,
  • intenzitet,
  • plivački udar,
  • težina,
  • efikasnost plivanja.

Koja plivačka tehnika sagoreva najviše kalorija?

Ukoliko Vam je cilj mršavljenje, bržim plivanjem sagorevate više kalorija i prelazite veću udaljenost. Najbrži plivački zaveslaj – slobodni stil – ima potencijal da sagori najviše kalorija. Ali, to ne znači da treba da se odlučite za slobodni stil svaki put kada uđete u bazen.

Broj kalorija koje sagorevate plivanjem svodi se na trajanje i učestalost. Ako više volite prsno nego slobodni stil, možda ćete plivati duže vremena. Takođe, možete biti dosledniji i sagoreti više kalorija.

Predlog je da radite ono što ćete najverovatnije želeti da radite na doslednoj osnovi. Takođe, kombinujte svoje poteze da biste uključili što više mišića i održali stvari zanimljivim.

Kada analizirajući statistiku iz drugih fizičkih aktivnosti, za normalno dvočasovno plivanje, umereno brzo, čovek može da sagori oko 1600 kalorija, dok hodajući može da sagori do oko 600 kalorija, vožnjnom bicikla može sagoreti oko 1000 kalorija, a trčanje bi sagorelo oko 1200 kalorija.

Ovo pokazuje kako je plivanje je zaista odličan način povećanja potrošnje kalorija. Plivanje sagoreva toliko kalorija jer je mešavina aerobnih i anaerobne vežbe u zavisnosti načina plivanja i vežbi koje primenjuje tokom plivanja.

Kada plivate u bazenu voda nudi veću količinu otpor protiv svih mišića, a ne samo na određeno područje u jednom trenutku. Svaka mišićna grupa radi na pokretanju tela kroz vodu istovremeno. Zbog date činjenica, plivanje je zahtevan sport za telo i razlog zbog koga je potrošnja kalorija tokom treninga velika.

Ukoliko se odlučite da počnete da plivate, krenite postepeno. Kada prerano uradite previše, rizik od povrede se povećava, iako je plivanje sport sa malim rizikom od povreda.  Počnite sa jednim do tri treninga plivanja nedeljno, po 10 do 30 minuta. Svake nedelje dodajte još 5 minuta. Takođe, važno da se odmorite kad god je neophodno. U početku možete plivati jedan krug, napraviti pauzu i plivati još jedan krug, nastavljajući ovaj obrazac tokom treninga.

Benefiti plivanja na zdravlje ljudskog organizma

Ako je Vaš cilj gubitak težine, poželećete da stvorite kalorijski deficit koji vam takođe daje dovoljno energije da podstaknete svoje vežbe. Pored toga što će uticati na povećanje potršnje kalorija, benefiti plivanja po ljudski organizam su:

  • poboljšava funkcionisanje kardio-respiratornog sistema,
  • tonira mišiće,
  • gradi snagu,
  • gradi izdržljivost,
  • smanjuje stres,
  • poboljšava kvalitet sna,
  • pogodan je za ljudie koje imaju reumatske bolesti i dr…

Zakažite trening plivanja

Ukoliko želite da se bavite ovom fizičkom aktivnošću, a nemate pravilnu tehniku plivanja, zakažite individualne časove plivanja kako biste naučili nove i usavršili postojeće veštine.