Kako naučiti plivati / plivanje

Plivanje je jedan od popularnih vidova fizičke aktivnosti koji se može primenjivati tokom cele godine, a za koji se kaže da ima brojne benefite po ljudski organizam, kao što su: razvoj i održavanje fizičke kondicije, jačanje muskulature, smanjenje stresa i dr. Gotovo da nećete naći bolji način za održavanje zdravog načina života od primene plivanja.

OL-AA371_Dolphi_P_20120802212000-1

Cilj škole plivanja

Međutim, da bi ste se bavili plivanjem, bilo rekreativno ili profesionalno, najpre morate naučiti da plivate. Glavi cilj obuke neplivača je da se pripreme za samostalan i bezbedan boravak u vodenoj sredini. Takođe, cilj je i da usvoje motoričke navike koje će im pomoći da se održavaju i kreću kroz vodu, odnosno da plivaju.

Veliki broj ljudi plivanje nauči spontano, međutim pojedine osobe imaju poteškoća sa učenjem plivanja. Svakako, preporuka je da ne pokušavate sami da naučite da plivate. Ukoliko se neplivač, onda je preporuka da angažujete profesionalnog instruktora plivanja. Postoje brojne i različite metode obučavanja neplivača, međutim suština je kod svih gotovo ista, a to je da se neplivač osposobi da samostalno i bezbedno boravi u vodi.

Neophodni uslovi za učenje plivanja

Da bi se uopšte započela obuka neplivača potrebno je postaviti pojedine organizacijske uslove. Jedan od osnovnih uslova sprovođenja obuke neplivača je postjanje adekvatnog mesta za obuku. Treba istaći da se obuka može sprovoditi na gotovo svim vodenim površinama uz poštovanje određenih pravila. Jedno od pravila je da voda u kojoj se sprovod obuka neplivača mora biti čista, da odgovara svim higijenskim uslovima i propisima, temperature ne niže od 24 0 C i po mogućstvu što bistrija. Obuka neplivača se, dakle, može sprovoditi kako u bazenima, tako i na otvorenim vodenim površinama poput reka, jezera i mora. Ukoliko se obuka sprovodi van bazena, neophodno je dobro proveriti dno vodenog prostora gde će se sprovoditi obuka neplivača.

Kako izgleda obuka plivanja

Dakle, program obuke neplivača sprovodi se u cilju upoznavanja sa novom sredinom – vodom, i najbolje je da sprovodi se u malim bazenima sa stajaćom vodom. Cilj je da početnici od neplivača postanu poluplivači, odnosno da znaju da se održavaju u dubokoj vodi, a zatim da nauče nožni i leđni rad kraul tehnike. Čest se dešava da su neplivači uplašeni, a naročito da su deca zaplašena roditeljskom pričom o opasnosti od davljenja, te je zbog toga važno da se obuci pristupi na adekvatan način.

Instruktor plivanja može koristi tri metode obuke:

  • Analitička metoda: kada se pojedina tehnika plivanja podeli na elemente, i svaki od njih se uvežbava zasebno. Onda se svi elementi sastavljaju u celinu;
  • Sintetička metoda: kada se uvežbava celokupna tehnika;
  • Kombinovana metoda;

Kod odraslih se primenjuje više analitička metoda i kombinovana, dok se kod dece predškolskog i mlađeg školskog uzrasta primenjuje sintetička metoda. U svakom slučaju, smatra se da je najvažnije da početnik nauči disanje pri plivanju, odnosno da nauči izdisanje u vodi.

Neplivačem se smatra osoba koja nije obučena da se samostalno održava na površini vode u horizontalnom ili vertikalnom položaju. U počecima učenja plivanja, treba istaći dva pojma o umenju plivanja. To su osnovna veština održavanja i kretanja na vodi, pomoću elementarnih znanja.

Da bi se pristupilo procesu obuke plivanja, važno je da prethodno zadovoljiti neke uslove, poput: adekvatnog uzrasta, motivacije za obučavanjem, (ne) postojanja straha od vode i zdravstvene pogodnosti za učestvovanje u obuci.

Obuka neplivača ima nekoliko osnovnih zadataka:

  • navikavanje na vodu;
  • kretanje kroz vodu;
  • plutati u vodi;
  • snalaženje u vodi;
  • klizanje kroz vodu;
  • savladati disanje u vodi;
  • skokovi u vodi;
  • ronjenje – kretanje ispod vode;

Prvi metod obuke neplivača je kontinuirana nastava u 10 dana, sa po dva spojena školska časa dnevno – metod frontalne kontinuirane nastave.

Drugi metod je metod frontalne razuđene nastave, kao višenedeljna kontinuirana nastava.

Treći metod je metod stepenovane nastave koji se često primenjuje kod dece. Ovaj metod deje mogućnost da roditelji svakodnevno upisuju decu u prihvatnu grupu, u kojoj se radi na oslobađanju dece od straha, od vode. Iz prihvatne grupe deca prelaze u drugu grupu, u kojoj se akcenat stavlja na položaj tela kroz obuku disanja i rada nogu. Deca se zagrevaju na suvom kroz simulaciju pokreta koje će koristiti u vodi. Kada deca preplivaju 20m tehnikom naizmeničkog rada nogu, prelaze u treću grupu, u kojoj se vrši obuka sva četiri stila sa elementima trke, starta i okreta.

Bazeni za obuku neplivača moraju da imaju glatko i ravno dno, da može da se hoda. Obično je boja površine plava ili zelena, i na dnu se nalaze bele ili crne pruge za orijentaciju plivača. Voda mora biti čista, bistra i bez mirisa, uz uvažavanje svih mera predostrožnosti.

Da bi se nastava plivanja odvijala bez većih problema, potrebno je imati u vidu:

  • Obuci mogu da pristupe samo osobe koje su zdrave;
  • U vodu ne treba ulaziti veoma zagrejan i znojav, dva sata nakon obroka, i izvan vremena određenog za obuku, kada je ulazak u vodu strogu zabranjen;
  • Ukoliko se radi o organizovanoj grupnoj nastavi dece, onda deca na plivanje odlaze i vraćaju se organizovano sa svojim nastavnikom;
  • Treba obezbediti sredstva za spasavanje;
  • Tokom plivanja je važno da se gleda u vodu, da ne bi došlo do sudaranja;
  • Na mestu gde se izvodi plivanje, mora da vlada red zbog bezbednosti. Dakle, instruktor mora da naglasi da nije dozvoljeno skakati, trčati, nasilno potapati drugoga u vodi, da je važna kolegijalnost i samodisciplina;
  • Valjalo bi da se obezbede uslovi tuširanja pre i posle izlaska iz vode;
  • Organizovanu obuku plivača smeju da vode samo kvalifikovane osobe, koje znaju da plivaju, poseduju posebne sposobnosti i sklonosti, jer u redovnom školovanju učitelji nisu osposobljeni za obuku neplivača.

Kako izgleda obuka neplivača

Obuku neplivača treba posmatrati kao i bilo koji drugi nastavni proces u kome je bazični cilj prenos znanja sa instruktora na učenika. Obuka koja se sprovodi u školi plivanja svakako ima i pojedine specifičnosti i karakteristike, ali u svakom slučaju podleže principima planiranja i izvođenja nastavnog procesa.

Ukoliko se posmatra jedan čas obuke neplivača, može se uočiti da se sastoji od nekoliko delova:

  • Uvodni deo časa – Cilj je da se polaznici škole postepeno naviknu na novu sredinu, da se organizam zagreje najpre na suvom, i pripremi za dalji rad i da se polaznik opusti i smanji strah ukoliko je prisutan. Ovaj deo časa je u trajanju od oko 5 minuta.
  • Pripremni deo časa – Započinje se na suvom sa specifičnim vežbama koje imitiraju pokrete u vodi, a zatim polaznici postepeno ulaze u vodu i nastavljaju dalje vežbe. Glavni cilj ovog dela časa je razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti koje su potrebne za plivanje. Ovaj deo časa je u trajanju od oko 10 minuta.
  • Glavni deo časa – Fokus tokom glavnog dela česa je na obrazovanju, razvoju, usavršavanju pokreta u plivanju, kao i opštih motoričkih sposobnosti. Treba obratiti pažnju na izbor vežbi tokom glavnog dela časa u cilju formiranja pozitivnog transfera u učenju. Za razliku od prethodna dva, ovaj deo časa se ceo primenjuje u vodi i u trajanju je od 35-45 minuta.

Kako da se prijavite u školu plivanja

Najbolji i najbezbedniji način da naučite da plivate je kada Vam u tome pomaže sertifikovani instruktor koji će Vam odmah ukazati na sve što radite pogrešno, i pokazati Vam kako da to ispravite.

Ono što se pokazalo najučikovitije su individualni časovi plivanja na kojima 1 na 1 sa trenerom učite kako da usavršite svoju tehniku plivanja.

Ovakav vid obuke se pokazao mnogo puta učinkovitiji u odnosu na grupne časove, pojedinici koji pohađaju individualne časove napreduju čak 2-3 puta brže u odnosu na pojedince koji se obučavaju u grupnim treninzima.

Ukoliko želite da se prijavite na individualne treninge plivanja gde će pažnja trenera biti usmerena samo na Vas, kliknite na dugme prijavi se kako biste započeli svoj put ka bezbednom i samouverenom plivanju.